U prethodnom postu smo dosli do 80 kilograma.Znam da mislite da to nije neka velika kilaza,medjutim zamislite na trenutak kako bi se vi osecali kada bi se iznenada ugojili citavih 10 kilograma-ne bi vam bilo uopste prijatno,to ja garantujem kao sto sam mogao da garantujem za sebe da necu nabaciti nijedno kilo vise.Moram da vam priznam da nikada nista ne obecavate sebi kada je u pitanju hrana,hrana je opasan protivnik koga veoma tesko mozete pobediti.Da ne duzim ja vise,krenucemo od onog mesta kod koga sam stao proslog puta,kako smrsati tj.kako smrsati stomak.
Vrlo lako reciu cu vam...ali pre toga moramo doci do dela kada sam ja stvarno debeo.Doslo prolece,ja bio bas onakav kakav treba ali tu nisam stao,nastavio sam svoju putesestviju...Doslo leto a ja ni manje ni vise nabacio ponovo za nekih 4 meseca neverovatnih 10 kilograma.Sredinom avgusta sam imao ukupno 90 kilograma.U tom trenutku sam ukapirao da sam malo vise bucmastiji nego sto treba.Ali ja sam se lepo osecao i nije me bas nesto zabrinjavalo takvo stanje stvari.Poceo sam da bivam svestan jednog velikog problema.Sva moja odeca koju sam imao do tog trenutka,postajala mi je sve tesnija.Sve majice su odjednom postale bodi majice,faremerke sam nosio bez kaisa a i da se desi da mi je bio potreban bio kais za pantalone,morao sam da busim dodatne rupe jer postojece rupe nisu mogle da ispune moju zahtevnost.
Ah da ne zaboravim znojenje...ljudi moji ala sam se znojio tog leta kao nikada u svom zivotu.Mislio sam isprva da je to zbog toplog vremena,jeste-bilo je zbog toga ali na to je imala uticaj i moja kilaza.Danju nisam izlazio iz kuce upravo iz tog razloga medjutim ni nocu nije bilo lakse.Isto tako,zamarao sam se neverovatno lako,nisam mogao da prepesacim ni pola kilometra kako valja,osecao sam se kao neki starac.Onda su jednog dana ne klinci iz ulice pozvali na fudbal.Oduvek sam bio veoma dobar u fudbalu,mozda da nisam jurio svaki sport sa loptom u fudbalu bih mozda ostvario bar kakvu takvu karijeru.Ja onako nadmen,odlucim da prihvatim poziv i krenem vam ja fudbal.Obucem moj srecni sorc,jedva pronadjem svoje patike koje sam odavno okacio o klin,naravno bile su pune prasine.Krenemo mi na fudbal,ja usput pomalo trcakaram da nekako upadnem u formu.Stignemo mi na obliznji teren za mali fudbal,podelimo se i krenemo sa igrom.Ja krenem da trcim kao sto znam i isto onako kada sam bio u punoj snazi i posle tacno 6 minuta,pao sam na teren mrtav umoran.Nisam mogao da se pomerim,tu je bio "game over" za mene.Umalo se nisam ispovracao tu na terenu.Poceo sam da se foliram kako mi je bilo lose jos ujutru i da sam verovatno nesto lose pojeo i da sam vec jutros povracao i da me ta ista boljka ponovo stize a sve to samo zbog toga sto me bilo blam klinaca.Da li mislite da sam promenio svoje navike kako bih pomogao sam sebi?!Pih-ma kako da ne,otkrio sam svoje rajsko jelo koje se zvalo pica meksikana.Tu picu sam zderao kad god sam imao priliku,tj. svakog puta kada bih izasao u grad a izlazio sam u grad dosta cesto.Uh,evo ponovo se desava...vi ste krivi sto sam se setio nje,tera me ponovo na zderanje,idem ja do picerije pa se cujemo kada se vratim.Mnogo sam gladan...
Нема коментара:
Постави коментар